Allahovo obecanje

Allah je odredio Nuhov narod kazniti za neposlusnost i nepokornost velikom i strasnom poplavom.
Obecao je da ce spasiti Nuha i njegove sljedbenike od te polave. Kada je polava nastupila i kad je Nuh ugledao svoga sina kako se gusi u vodi, zavapio je tuzno:”Gospodaru moj sin je jedno od moje celjadi, Tvoje je obecanje istina i Ti si najmudriji”. (Hud, 45. ajet).
Allah mu tada odgovara:”On zaista nije od tvojih sljedbenika”! (Hud, 46. ajet).
Âllah mu je tada rekako kako su njegovi sljedbenici oni koji vjeruju s njim. Tad se Nuh pobojao da nije pogrijesio spram Allahovog hakka, pa zamoli za oprost:”Gospodaru moj, ja Te molim da me sacuvas da Te ne pitam o onome sto ne znam. Ako mi Ti ne oprostis i ne smilujes mi se, zaista cu biti medju onima koji su otisli u propast”. (Hud, 47. ajet).
Rezultat ovog samoobracuna i pokajanja bio je da je Allah spasio Nuha od teskih iskusenja i da mu je spustio svoj bereket. Allah kaze:”I bi receno, o Nuhu, izadji uz nasu paznju i bereket prem tebi i svim narodima koji budu s tobom”! (Hud, 48. ajet).