El-Imam Ez - Zamahšeri i vrabac

Prenosi se da je el -Imam ez -Zamakhseri bio bez noge i kad bi drzao ders cesto bi govorio o Allahovoj pravednosti. Govorio bi kako je Allah, subhanehu we teala pravedan Gospodar, kako ljudima nikad ne cini zulum (nepravdu) i kako On sam uzvraca za nepravdu ucinjenu Njegovim robovima.
Jedne prilike dok je drzao ders i govorio o Allahovoj pravednosti, ustade covjek i upita ga:”Postovani imamu, uvjek govoris o Allahovoj pravednosti, pa jeli mozda i tvoja noga odsjecena zbog Allahove pravednosti”?
El-Imam odgovori:”Tacno. Zaista to je Allahova pravednost”!
Covjek radoznalo rece:”Mozemo li saznati razlog odsjecanja tvoje noge”?
El-Imam Ez-Zamakseri poce pricati:”Kad sam bio mali, volio sam se igrati sa vrapcicima. Lovio sam ih, vezao im tanki kanap za nozicu i pustao da lete. 
Jednog dana vrabac mi je odletio vezan kanapom i zaglavio se u supljinu zida, a kanap je ostao izvan zida. Snazno sam povukao kanap da izvucem vrapca, ali se on uz tuzne krike ocajno branio, tako da ga nisam izvukao napolje.
Djeciji inat i tvrdoglava zanesenost u bezobzirnoj igri mi nije dala da ga ostavim na miru, nego sam kanap naglo i iz sve snage povukao. Kanap je popustio i ja sam na njemu ugledao iscupanu nozicu vrapca, a on je bolno i nemocno krestao u zidu.
Bacio sam kanap i njegovu krvavu nozicu i otisao. Kad sam se vratio kuci, ispred kuce sam ugledao, za drvo svezanog magarca, sa kojim je neki covjek dosao u posjetu mome ocu. Odjednom mi pade na um da se malo poigram sa magarcem. Odrijesio sam ga, pojahao i tjerao ga naprijed i nazad i smijao se. Nisam ni pomisljao kakav bi me belaj mogao snaci i sta bi mi se moglo desiti.
Dok sam se tako izivljavao na ledjima magarca i tjerao ga po dvoristu, on je najednom dosao do zida, kleknuo na prednje noge i ja sam odletio preko zida u kamenu jamu. Osjetio sam strasnu bol u predjelu noge, koju nisam mogao ni pomjeriti. Vidio sam da je noga slomljena. Magarac se vratio kuci, a ja sam ostao lezati tako bespomocno. Niko nije znao gdje sam i sta mi se dogodilo. Bolovi su bili sve jaci, pa sam poceo vikati i dozivati iz sveg glasa, nebi li mi neko pomogao, ali uzalud. Moj glas niko nije mogao cuti. Ne znam koliko sam ostao tako bespomocan, ali znam da sam bio dobro ogladnio i ozednio i da sam poceo gubiti svijest. Tamam kad me poceo savladavati san, zacuo sam roditelje kako me traze i dozivaju. Teskom sam mukom pustio jos jedan krik i oni su me pronasli, odnijeli kuci i pozvali ljekara. Kad je ljekar pregledao nogu, uz zaljenje je rekao da je prekasno i da nogu mora odsjeci. Tako je moja noga odsjecena za nogu neduznog vrapcica. Zar to nije pravednost uzvisenog Allaha, koji sve vidi i sve zna”?!

XXX

Kakve pouke mozemo izvuci iz ovog zanimljivog dogadjaja?
Kakav je stav islama spram zivotinja?
Navedi jos neki slucaj iz historije islama ili tvoj dozivljaj koji se tice ponasanja prema zivotinjama.

Naucimo hadis Muhammeda, s.a.v.s, u kome es-Serid b. Suvejd, r.a, kaze da je Resul, s.a.v.s, rekao:”Ko iz obijesti ubije vrapca, on ce na kijametskom danu zacviliti Allahu:”Gospodaru moj, taj i taj me ubio neduzna i iz obijesti, nije nista od mene iskoristio, a nije me ni ostavio da zivim na Tvojoj Zemlji”!
Abdullah b. Amr, r.a, kaze:”Allahov poslanik je rekao:”Nema covjeka koji bez razloga i iz obijesti, ubije vrapca ili nesto jos manje od toga, a da ga Allah nece pitati za njega na Sudnjem danu”.